Из књиге М. С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског

 

 

 

Песме о Јарилу
/о Ђурђу и лазаричке песме/

 

Српски ћилим: детаљ

 

 

1.
Лази лази Лазаре!
Наш силени Јарило!
Ој Јарило божило!
Наш престрашни рабрило!
Војска ти се готови:
У Грмове лугове.
У Грмове лугове,
У Драшкове ограње.
Силна војска велика:
Обучена црвено.
Обучена црвено,
Светлу боју Јарила.
Опосана зелено,
Тврдом ветком дубовом.
Тврдом граном и светом,
Да побједи душмана.
Огрнуто плаветно,
Да му буде стасито.
Тврдо јако стасито,
Свето красно и стално.
Пригрнуто пребело,
Да му буде невино.
Лази лази Лазаре!
Наш ти мили Божоле!
Лази Божо Јарило:
Расти душо рабрена!
Тебе чека Крајина:
У далеке крајеве,
На те веље бродове
И путове дугачке.
Преко мора дебелих,
Преко брда великих
Кршовитих и стрмни;
Преко река долина.
Лази лази Лазаре!
Наш ти мили Божоле!
Наш Божоле Јарило!
Наше красно ратило
Твоја војска готова!
Обучено црвено,
Опасана зелено.
Огрнута плаветно,
Прегрнута пребело.
Самур калпак на оке
Бело перо на еро.
Војска боја ти бије:
У Велика Хиндуша.
У пустога Глобоша.
Бојак бије и бије."
Са тим љутим Татаром,
Са тим црним Глобиром
Са поганим Манџуром,
И поганим Алеман,
И са црним Гогама.
Оним црним Гатама.

 

 
2. Кад долазе кући чијој.
Ој Лазаре Лазаре!
Овде кућа Богата,
Овде нама казују
И сви љуђе причају:
Овде браћа живују,
У великој задрузи.
Лепо браћа живују,
А јетрве још боље.
Једна другој говори
Њима Лазар говори:
„Јетрвице китице!
Пољуљај ми детенце,
Док да идем у поље,
Да саберем ковиље,
Да пометем дворове,
Да наредим столове.
Сад ће дојћи Лазаре
Наш тај рабри Јариле.
Мало ће ни седети
Млого ће ни зазрети."
Ој Лазаре Лазаре,
Наш ти рабри Јариле!
Обрни се Лазаре!
Наш прекрасни божоле!
Обрни се Лазаре!
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарујем:
Лепим даром дукатом.
Милош С. Милојевић: Треба да кажемо, да цела та гунгула или — громада — громила Лазарица певају, а Лазар и Лазарица играју са својим барјактарима и војводама једни другима на супрот, т. ј. женска страна мушкој и обратно. Негде они неиграју: но њихови стежници и војводе који играју свуда једнако прецуцкујућиј с ноге на ногу, тешким и доста тромим скоком. Кад јим се каже, да се поклоне, они се поклањају, а домаћица или домаћин даје поклон, у новцу обично.

 

 
3. Поповима.
Ој Лазаре Лазаре!
Овде седе попови
У попове дворове:
Изникао зелен бор.
Лупише му сељани,
Изсекоше зелен бор.
Поп ми седи у стола,
А крај њега сестрица,
Млада она Мађица.
Поп ми пише икону
И св. Николу.
Мађа везе мараму,
Да покрије икону
И светога Николу,
Ој Лазаре Лазаре,
Наш ти рабри Божоле!
Наш Божоле Јарило!
Ти силени Јаруне!
Обрни се поклон се:
Овом двору и дому.
Младу попу и поши.
Обрни се Ђуриме!
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарују:
Лепим даром дукатом.
Попа жутим дукатом,
Попадија сребрицом.
Том пребелом парицом.
Милош С. Милојевић: Све ове горње песме послао нам је преко г. Илије Спасојевића учитеља Сретачке жупе, г. Михајил Ђорђевић учитељ из Призренске нахије у Старој Србији, а он их је преписао од поменутог Навштале а нарочито од госпоје Плане попадије.

 

 
4. Србској цури ришћанки.
Море Вуко девојко!
Море красна србкињо!
Претерај ми вукове,
Кроз те честе лугове.
Кроз те луге Његушке
Виш Солуна велика
Па до ни Плашковице.
Одговара Вукојла
Она красна србкиња:
„Немогу јих претерат'
Кроз Његушке планине,
Виш Солуна србскога,
На Крајини тој нашој
У Плашковске лугове.
Имам косе дугачке.
Хоћев ми се замрсит:
На две ките роките,
На четири малине
И четврти каранвиљ."
Обрни се Лазаре!
Наш прерабри Јаруне!
Ој Јаруне Ђуриме!
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарујем;
Лепим даром дукатом.

 

 
5. Сестра са брата.
Ој Лазаре Лазаре,
Наш прерабри Ђуриме!
Ој Ђуриме Јарило!
Овде јунак нежењен.
Што га сестро нежениш,
Ил у војску недајеш? "
Женила би женила,
И дукате бројала.
Нигде слику ненађо
Ни прилику угодну.
Женила би женила,
Али дође Јаруне;
Па га узе у војску
Тај Јаруне Ђуриме.
Онај страшан Јуришан."
Ево слике прилике!
У нашега Лазара.
Лазареву сестрицу.
Бојно седло убојно,
Бојно копље челично,
Оштра мача зелена.
Обрни се Лазаре!
Обрни се Божоле!
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарујем:
Лепим даром дукатом.

 

 
6. Где су три сестре, а један брат.
Ој Лазаре Лазаре,
Наш прерабри Божоле!
Овде има три јеле
Међу њима тај борац.
Не су биле три јеле
Но су биле три сеје,
Неје био један бор
Но је био један брат.
Њега сеје жениле
Лазаровом сестрицом
Оном младом царицом.
Обрни се Лазаре,
Наш прерабри божоле!
Па се лепо поклопи,
Да те лепше дарујем:
Лепим даром дукатом.

 

 
7. Девојкама.
Ој Лазаре Лазаре,
Наш прехрабри Јариле!
И премили Божоле!
Овде нама казују;
Младе деве велике
За удају приспеле.
Белила је белила:
Танке беле дарове
У Ђуримске дворове.
Те Ђурђеве Јарилске.
Сам ју Ђурђе видео,
Сам Јарило Ђуриме.
И дружину викнуо!
"Ход'те ход'те дружина!
Ево вама дарова,
Сваком вама дарова,
А меника девојка."
Обрни се Лазаре,
Наш премили Божоле!
Па се лепо поклони,
Да те лепше дарујем:
Лепим даром дукатом.

 

 
8. Девојкама.
„Ој Лазаре Лазаре,
Наш прерабри Вожоле!
 Овде нама казују:"
Има мајка ћерчицу
Белу красну Станицу.
Испраћа ју за вође
За велике планине.
На вође су војводе
Оне силне Бојаре
Те Бојаре Бољари.
Силни Бани Жупани
И Кнезови велики
Крајинари силени.
Маме ју је маме ју
„Вамо амо девојко!
Да ми чешљаш перчина.
За шарену и златну
Ону лепу кудељу
И вретено сребрно"
Обрни се Лазаре,
Наш прерабри Божоле!
Обрни се поклони,
Да те лепше дарујем;
Лепим даром дукатом.

 

 
8. Кмету.
„Ој Лазаре Лазаре,
Наш прерабри Вожоле!
 Овде нама казују:
Кмет ми седе у столе,
А кметица у дворе.
Кмет ми реже рабоша,
А кметица родеше.
Кмету реже кошуљу,
Кмету шије кошуљу.
Сас сребрном иглицом
Сас злаћеним кончићом.
Обрни се Лазаре,
Наш прерабри Божоле!
Обрни се поклони,
Да те лепше дарујем;
Лепим даром дукатом.
Милош С. Милојевић: Ове нам је све песме послао преко г. Илије Спасојевића учитеља Жупе Сретачке, господин Јова Станимировић свештеник призренски у Старој Србији. Као што је ова песма кмету, таку нам је; но мало другчију послао, преко поменутог г. Илије Спасојевића учитеља Сретачког, Господин Никола Андрејевић свештеник Жупе Сретачке.

 

 
9. Кмету
Помози Бог ти кмете!
Наша главо у село!
Ево т' дође Лазаре
С Лазарицам својима.
„Бог помогао Лазаре!
С Лазарицам твојима.
Добро сте нам ви дошли,
Јоште боље отишљи."
Обрни се Лазаре,
Наш прерабри Јаруне!
Обрни се поклон се,
Лепо ми се поклони.
Да те лепо дарује,
Стари кмете кметица.
Лепим даром дукатом
И сребрном парицом.
Кмет дарује дукатом,
А кметица сребрицом,
Остан с богом из куће
Кмете и та кметица.
Не смо знали разбрали:
Да кмет неда ни паре,
А кметица ни динар.

 

 
10. Кући
Чули смо разбрали смо:
Ова кућа богата,
Она има готових
Пет стотина дуката.
Она нам је богата:
Дукатима овцама,
Овчицама шареним
И јањцима свиленим.
Са шарени рогови.
Ова кућа богата:
Девојкама лијепим.
Девојкама лијепим
И невестам млађаним.
Бело лика девојко!
Бела лица румена,
Ка ружица бијела
Та бијела румена.
Црна ока невеста,
Танка струка девојка!
Руси коса и веђа,
Господскога погледа
Племићскога пашета
И њежнога говора.
Белолика невесто!
Бели коса русана,
Дуги веђа ластави,
И обрва вијених,
Имаш дете малено.
Обуци га црвено,
Опаши га зелено,
Огрни га плаветно,
А прегрни бијело;
Па га нама изведи,
Пред Лазара сиљеног.
Пред Лазара сиљеног,
Пред Јарила храбреног
Да му даде Јарило:
Веље снаге и силе.
Да му даде Ђуриме:
Бојна коња дората.
Бојно седло сребрно
И уздице злаћене.
Изкићене седефом
Подкићене бисером.
Обрни се Лазаре,
Обрни се поклони!
А за здравље домаћим.
Домаћици Госпођи.
Домаћину Господу
Да дарују Лазара
Жутим даром дукатом.

 

 
11. Кад јих дарују па хоће да пођу изпевају најпре ову:
Хвала, хвала Госпођа!
Бела лица румена,
Ка ружица бијела
И ружица румена.
Хвала хвала Господе!
Млад јуначе ожењен,
Мушко чедо дочеко:
Зелен коња појало.
А дорати пријао.
Зелен коња појало
Седло му је сребрно.
Седло му је сребрно,
Узда му је злаћена,
Бритак мач му зелени
Да понесе Господин
На душмана рабрени,
А у дому смирени.
Обрни се Лазару!
За здрављице домаћим:
Домаћици Госпођи
Домаћину Господу.
Да су живи и здрави
Да дарују Лазара;
Са белица парица
И са жута жутица.
Та жутица дуката
А да јим је на здравље!
И за млого година;
Живо здраво живили,
Млада Војна женили
И девојке просили.
Просили јих просили;
Па ми и изпросили.
Женили јих женили,
Па јих и изженили,
Док је винце црвено
И ракица бистрица
Јабукова алава,
Ладно пиво жућкасто.

 

 
12. Девојци изпрошеној.
Ој девојко девојко,
Мила млада невесто!
Млого имаш сватова!
Седамдесет и седам
Младих свата млађаних
И три ручна ђевера
И две куме венчане
И два кума венчана.
Дај ти цура дарове!
Пред Лазине столове,
Пред кумове дворове,
И пред младе ђевере;
Па намести столове,
Од сребрних стубова.
Од сребрних стубова,
А злаћених поклопа.
Да ти седну сватови
Пред сватове дарове
И пред војна рабреног.
Сватовима дарове:
Дуге танке кошуље
И те гаће везене
И чарапе плетене,
Те јаглуке везене
И те бошче клечане.
Све те бошче шарене,
Лекедове везене.
Лекедове везене,
А кецеље клечане.
А пред војна рабреног,
Гроздну киту босиљка.
Миришљавог босиљка!
Да му душа мирише.
Чиста душа момачка
Дуга васда и свагда.
И босиљка невена:
Да му душа невене
За тим туђим туђицам.
Дај му душо дружице!
Твоје лице румено,
Да му васда мирише.

 

 
13. Старцу.
Стар Јано, Лазаре, вино пије!
Јановица, Лазаре, до колена!
Са своји те, Лазаре, син синова
И со своји, Лазаре, мили снохи
И со своји, Лазаре, мили ћерки,
Под вишњица, Лазаре, черешњица.
Обориле, Лазаре, цут от вишња
Нароси је му, Лазаре, чаша вино
Син синови, Лазаре, слуга служи,
Мили снохи, Лазаре, диван чине,
Мили ћерки, Лазаре, ручак готвит.
Изговара, Лазаре, стар стар Јано:
„Што стојите, Лазаре, син синови,
Што стојите, што гледате ?
Лел' земите, Лазаре, син синове!
Лел' земите, Лазаре, лок и стрела.
Устрелајте, Лазаре, син синови
Устрелите, Лазаре, два сокола."
Говориле, Лазаре, два сокола:
"Несмо дошле, Лазаре, несмо!
Несмо дошле, Јано ле, за стрелане,
Ток смо дошле, Јано ле, глас донеле;
Синке имаш, Јано ле, за женидба,
Ћерке имаш, Јано ле, за удадба
За удадба, Јано ле за можење."

 

 
14. Момку.
Шета јунак, Лазаре, низ Орида,
Низ Орида, Лазаре, Цариграда,
Цариграда, Лазаре, србског града
Тог Синише, Лазаре, Неманића.
Неманића, Лазаре, Дрванића.
Коња јаха, Лазаре, зеленога
Вејка држи, Лазаре, орехови
Сенка држи, Лазаре, себе и коњу.
Ни купује, Лазаре ни продаје
Од новал се, Лазаре, препродаје.
Најмело се, Лазаре, црно гројзђе
Да ми седне Лазаре, млади јунак
Да ми седне, Лазаре, да го озобе
Изговара, Лазаре, црно гројзђе:
„Да ја не су, јуначе, црно гројзђе!
Тако су ја, јуначе, мало моме
Мало моме, јуначе, за љубљење"
И го земе, Лазаре, добар јунак.

 

 
15. Где има два брата.
Две ми сонца болснаје
Од висока планина.
Од Његушка планина,
На та србска крајина,
Виш Селуна пребела.
Две ми сонца болснаје
Во мајкина пазува.
Не ми биле две сонца,
Ток ми биле два брата,
Во мајкина позува.
Милош С. Милојевић: Ове су од Илинке Везанковића. И овим свима песмама ваља додати на пред онај изостављени увод и додати онај изостављени свршетак. Свуда је обичај да лазарице носе са собом по мало брашна пшенична па изненада помажу овим девојку по челу. Ово се зове запотнати, као заврачати обврачати, за кога коју и тада кажу: „запатнамо те Митро, Петкано или како је девојци име, за Петкана, Митрана или како је име момку за кога је запотнавају. На Ђурђев дан ово чине са цвећем или биљем тако зване „Биљарице" или „Биљарке." У Срему, Славонијн, Банату и у Пананији или дан. Маџарској, ван умрле војводовине, где Срби живе, чине све оно исто на Лазареву суботу, што на другим местима на 1. Мај или на св. Јеремију.

 

 
16.
Две се цвеће сговаривале
Једно бело друго црвено.
Бело цвеће Ђурђевско,
А црвено Иван-денско.
Беле цвеће говорило,
Бело цвеће то Ђурђевско
Тај Ђурђевак и бела ружа:
"Блазе тебе рујно цвеће!
Што ти цутиш стреде лето,
Стреде лето на Ђурђев ден,
А ја пула стреде зима,
Стреде зима коложига.
Мене беру старе жене,
Старе жене стари љуђе,
А тебека ти јунаци,
Да те носу под фесови.
Ти јунаци млади храбра,
Вељи војни Триглавови,
Триглавови силна Бога,
Силна Бога највећега,
Бога стара Пра Пра Бога
И богова слузи својих.

 

 
17.
Ђурђе, Ђурђе млат Ђурђе!
Да кој ти рече млад Ђурђе,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Брго по мене да дојдеш,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Брго по мене Преслава,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Преслава рујна Рујевит,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
И брата мојег Поревит,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Поревит брата Плавога?
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Мене ми рече Велик ден.
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Велик ден Триглав ден,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Триглав ден денешњи,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Да брго дојђем по тебе!
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Со шума и трева по тебе,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
И со све шчо живи и расте,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Шчо расте и умире.
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Од Сарџе досељеника из Битољске нахије у Старој Србији земљи Албанији као што је зову.

 

Назад на Народно предање