Из књиге М. С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског, осим 4
Песме о Световиду |
1. |
Одтуд
иде силан Виде |
Силан
Виде Видов-дане. |
Ишо Виде
да обиде |
Што је
никло да поникне |
На Ивана
на Купала. |
Што сазрјело
то остало |
На Кољеда
на тог Пјетра. |
Кољед
давно прјеминуо |
Млади
Бого освануо |
Ој Божичу
Сварожичу! |
Свако
добро освануло |
Понајвише
здравље добро |
И весјеље
љепа љубав. |
А највише
јака снага. |
Виде бојак
чудан био: |
Три године
с Татарином |
Три године
са Агарјаном |
Три године
с Песимитом |
И три
љета са Тамнином. |
Све је
боје одржао |
Риста
Бога дочекао. |
|
2. |
Ој ти
Виде Видоје! |
Наш ти
славни Жупане! |
Подран
Виде урани! |
На те
воде студене. |
На Мориша
лађана |
Оног србског
бистрана; |
Где но
цуре долазе |
Своје
венце бацају. |
Своје
венце и цвеће |
За војнама
пуштају. |
Цуре воду
мутиле, |
Пута теби
помеле, |
Да неидеш
Видоје |
У те земље
далеке. |
У те боре
Трасила |
Где се
роде Крагуји. |
Где се
роде те утве, |
Шестокрили
утани. |
Милош
С. Милојевић: Као год што бива у вече Ђурђева-дне са оружјем и т. д. тако
на Видов-дан, или 15. Јунија, бива са свим оделом. Тај дан све се, па
и најмањи дроњак, износи да се нагреје сунца и да се промаје на ветру.
Ако се ово неучини онда ће бити зло за то одело. Цео тај дан Срби су као
убијени. Истина, нераде ништа на њега, осим што жене изчисте и изнесу
из сандука сво одело и т. д.; но они нити иду један код другог нити се
часте и празнују као у остале свеце. Ово је ваљда због косовске битке,
ако није ту умешан ма какав други узрок. У вече Видовог дана иду момчад
а негде девојке и обилазећи њиве и усеве певају |
|
3. |
Иде Виде
да обиде. |
Све усеве
и плодове. |
Што је
никло и поникло, |
Што је
никло нек је никло, |
Нек је
никло и нек расте, |
А што
није нек нениче |
Нек нениче
и нерасте. |
|
4. Бели Виде вино пије |
Бели Виде вино пије |
под то дрво божурово. |
Отуд лете рајске 'тице |
Све Косово прелетоше |
На божур грану попадоше. |
Божур грану покршише, |
Златну чашу нарусише. |
Расрди се бели Виде: |
Ајд' одатле рајске тице! |
Немој Виде да не караш, |
Ми летимо из далеке, |
из далеке из братије, |
из братије из Инђије. |
Крсну славу честитамо, |
три ти гласа доносимо. |
Сва Инђија по'арана, |
а Русија поробљена. |
Пред Солунем ватра гори |
и у ватре три делије. |
Један гори до колена, |
други гори до рамена, |
а трећем се капа пали. |
Тај што гори до колена, |
тај је веру преверио. |
Тај што гори до рамена, |
тај на мајку измашио. |
Тај којем се капа пали, |
тај је кумство погазио. |
Проговара бели Виде: |
то ми божур покршисте, |
то ми чашу нарусисте. |
