Из књиге М. С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског

 

 

Песме у којима се помиње Триглав

 

 

Српски ћилим: детаљ

 

 

 

1. Млеткова и заспала девојка.
Полистала долина долина.
У долини јавор дрво високо
Високо.
Под јавором постеља
Постеља.
На постељи девојка
Девојка
На постели заспала
Заспала.
Будила је Млеткова
Млеткова
„Стан устани девојко
Девојко.
Просу тебе Фратрови
Попови.
Шајка неда па неда
Па неда.
Док незидају Мостење
Мостење,
Од мермера камена
Камена,
И од ситна бисера
Бисера.
Славу бору недаду
Недаду,
Триглав бору највећем
Највећем.
Вишњем бору створ'оцу
Створ'оцу.
Силну бору Држ'оцу.
Држ'оцу.
И велику Рушиоцу
Рушиоцу.
Кад је стану водити
Водити!
Мермер камен звекеће
Звекеће,
Ситан бисер трепеће
Трепеће,
Слава борам трепеља
Трепеља
И пред њима лелеји
Лелеји.

 

 
2.
Пјевај пјесне да пјевамо,
Пјевамо!
Наше боре да славимо
Да славимо:
Триглав бора вјеличамо
Вјеличамо.
У триглава три снаге,
Три снаге;
Јена држи зјемљицу
Зјемљицу,
И то њебо високо
Високо.
Друга ствара свје наше
Свје наше
Трјећа руши свје наше
Свје наше.
Свје ми зјемно нејачко
Нејачко.
Слава слива Триглаву
Триглаву!
Он ми цуре милује
Милује,
За јунаке дарује
Дарује.
Свакој цури по Рајла
По Рајла
Њима свима по Трајла
По Трајла.
Љек им траје за дуго
За дуго
Живо здраво и срјетно
И срјетно

 

 
3.
Пољећела тица Гангелица
Га-а-а-нгелица хеј!
По том њебу плавјетноме
Га-а-а-ангелица хеј!1.
За њом трка Гарудица
Га-а-а-арудица хеј;
„Стани стани Гангелицо!
Послао ме Триглав боре
Б-о-о-о-оре хеј!
Да те ловим и уловим
Ло-о-о-о-овим хеј!"
Стаде тица Гангелица.
Уплаши се Триглав бора.
Слава, слава Триглав бору!
Што ми даде Гангелицу.
Гангелицу Анђелицу.
Од Стане из Зворника.

 

 
4.
Пролетела Гангелица,
Ђел Гангела ђел!
Ђел море дилбере ђел!
За њом бега Гарудица.
Ђел Гарудо ђел!
Ђел море дилбере ђел!
Гангелица Гарудица
Ђел обоје ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Остани се под три бора
Ђел обоје, ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Под три бора три ми бора.
Ђел обоје ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Триборе им говорио:
Ђел обоје ђел,
Ђел море дилбери ђел!
„Узмите се љубите се.
Ђел обоје ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Љубите се милујте се.
Ђел драги ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Плодите се растите се.
Ђел драги ђел,
Ђел море дилбери ђел!
Стварајте си живите си
Ђел драги ђел,
Ђел море дилбери ђел!
А по мање умирајте.
Ђел море ђел,
Ђел море дилбери ђел!"
Кад то чуше двије тице
Хеј двије хеј!
Хеј младе љубљене хеј!
Узеше се љубише се.
Хеј двије хеј!
Хеј младе лубљене хеј!
Љубише се створаше се.
Хеј двије хеј!
Хеј младе љубљене хеј!
А по мање умираше.
Хеј мање хеј!
Хеј младе љублене хеј!
Вишња бора прослављаше,
Хеј благиј хеј!
Хеј вишња бора хеј!
Слава слава Триглав бору!
Хеј боре хеј!
Хеј вељи силни хеј!
Од баба Стојне из нахије Врањске у Старој Србији.

 

 
Милош С. Милојевић: После ових песама стану се свуда у свима србским крајевима играти прстењка, божијег дрвцета и осталих девојачких игара. Обе су ове, игре скоро једнаке. Сакрива се тај прстењак или прстен и божије тако звано дрвце. Девојка једна тражи прстењак у осталих девојака питајућиј у кога је прстењак бијућиј ону што је пита. Она одговори у те и те. Она иде тој удари је и пита, и т. д. док која непотреви у које је те та тада крије тај прстењак и узима од оне мараму увијену којом бије друге, сама тражи и т. д. Божије дрвце тако се исто тражи, но оној која га тражи вежу се очи и она небије том марамом, него само вата другарице тражећиј то божије дрвце. Кад већ виде да месец хоће скоро да залази, оне се све изкупе и пођу кућама. При поласку своме почну све у глас да певају песму:

 

 
5.
Ми идемо кућицама
Нашим домима
Нашим домима.
Прослави смо велича смо
Бора Триглава
Бора Триглава!
И његове веље слуге
Љеља и Љељу,
Љеља и Љељу!
И Пољеља и Пољељу
Милу дечицу
Милу дечицу.
Кола смо на кола смо
Кола велика
Кола велика,
И велика и малога
Кола маленог
Кола маленог.
Прослави смо оживи смо
Нашег Смрхарта
Нашег Смрхарта.
Написмо се живе воде
Да не умремо
Да не умремо.
Што ј' умрло да не живи
Као ванпире
Као ванпире.
Што је живо нек се плоди
Плодом обилним
Плодом обилним.
Што с' оплоди нек остане
Нек се одржи
Нек се одржи.
Слава, слава Вишњем бору!
Бору Триглаву,
Бору Триглаву!
И Његовој светој снаги
Снаги највећој,
Снаги највећој.
Од Персе Петровића

 

 
Милош С. Милојевић: У неким местима одпевају ову песму и одиграју по трипут саставивши сва кола на том раскршћу у једно велико. Ово коло опет иде од десна на лево или по току сунчевом. Пошто тако одиграју онда оде свака својој кући.

 

 
6.
Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
да куда си путовала?
Одговара Сива Жива
Сива силна голубица:
„Ја сам тамо путовала
У Инђију нашу земљу.
Пролећела Хиндушана
И ту Глобу Тартарију
Црни Хиндуш и Тартару.
Летила сам Господару
Нашем силном Триглав бору
Те гледала што нам чини
Што нам чини заповеда."
Шта чињаше наш господар,
Наш господар Тригљав вељи,
Наш Створитељ и Држитељ
И велики Уморитељ?
Одговори Сива Жива
Бела силна голубица!
„Наш господар лепо чини
Трима кола у зучиње
И четврто злато мери.
Да правимо златне чаше
Златне чаше и сребрне
Да молимо младог Бога
И Божића Сварожића
Да нам даде свако добро
Понајвеће дуги живот.
Дуги живот добро здравље
И богатство што га носи.
Божић поје по сву земљу
Небоји се Хиндушана
Нити црног Тартарана
Ни големе те пустаре
А проклете Глобе црне
Глобе црне Тартарије,
И те гадне Манџурије.
Слава му је до небеса.
До престола Триглав Бога.
Брада му је до појаса.
До појаса среди земље
Србске земље Рашке светле.
Да се роде мушка деца
Љути војни Даворови
Даворови и Јарила
Она силног Туривоја.
Туривоја Ђуримами
Да се роде јагањчићи
Јаганчићи и јарићи
И ти веља теланчићи.
Женски више, него мушки.
„О Кољедо ој,
Мој Бого мој!
Мој Божићу мој,
Сварожићу мој!
Милош С. Милојевић: Ову је пјесну прјеписао г. Јова Станимировић свештеник Призренски, а послао нам г. Илија Спасојевић учитељ, Средачке Жупе.

 

 
7.
Силни вељи Триглаву!
Триглаву!
Вишњи боже свесилни,
Свесилни!
Погледај нас нејачке
Нејачке,
Твоје створе слабачке
Слабачке,
Ми смо деца грешна ти
Грешна ти!
Слаби мали нејачки
Нејачки,
Удржи нас боже наш,
Боже наш!
Боже богов великих,
Великих!
Спаси наске и живи,
И живи!
Дуго млого година
Година.
Кад умремо узми нас
Узми нас
Твојим светлим палатам'
палатам'.

 

 
8.
Силни велији највећиј
Највећиј!
Силнији снажни најснажнији!
Јави свети најсветији!
Страшни страшнији најбољи!
Бого мила Тројицо!
Вишња силна држаљко!
Држи наске живи нас!
Стварај наске узми нас!
У те твоје палате
Јасне свете и вечне.
Цар царева највећи!
Створитељу свег и сва!
Бого богова највећих!
Најсилнијих и бољих!
И најгорих и најзлијих!
Горе доле и свуда!
Дај нам живот и снагу:
Свако добро и срећу,
Милост раброст и гозбу,
Добру љубав и слогу.

 

 
9.
Ој Љејљу Љејљу
Љејљу!
Велејасни Љејљу!
Наш премили Љејљу!
Прослави смо хвалисмо,
Велича смо Вишњега!
Превишњега и јасњега!
Триглав Бога највећег.
Свету Тројцу најјасну.
Створитељицу најјачу.
Одржатељицу најкрепку.
Рушитељицу најстрашну.

 

 
10. Краљичка песма - Војну.
Мијо деда Ђозмо!
Мијо деда Ђозмо!
Ђозмо Љељо!
Овди нама кажу.
Рабренога војна,
Скоро ожењена,
Лепо обучена:
Своју љубу љубит!
Свима добро чинит';
Дугом пушком бити.
Бритком сабљом сећи,
Душманине своје
И племена свога.
Тог племена рода
Рода завичаја.
Рода завичаја
Србског господскога.
Србског господскога
Земље племењите.
Племените земље,
Те Инђије свете.
Те Инђије свете
Ђе но Триглав спава.
Ђе но Триглав спава
Русане уснива.
Све су ове песме од Јелене Кечицке девојке из Сентомаша у Банату садањем а пок. војводини српској коју погребоше пре неколико година. Она је сама више пута била и краљ и краљица.
11. Краљичка песма - Кад венац од најбољег класа плету
Ватајте се танке сламке
Танке високе.
Ватајте се у тај венац,
Венац плетинац.
Ватајте се беле руде
Беле прибеле.
Ватајте се у то коло,
Танац плетанац.
Ко се неће уватити
Убио га Бог.
Да гледамо које с киме
Да се љубимо.
Ил' је момче ил' девојче,
Оба млађана?
Ил' је мило ил' немило,
Мило примило.
Ко се неће пољубити
Убио га Бог.
Сад се љубе сви што су плели
венац, а пошто га изплету играју;
Порази га света Петка
Параскевија.
Уста му се осушила
Дао мили Бог!
Дом му затри Прпрьруша
Сеја Давора.
Обиље му недодао
Богат Купало.
Мљивење му не додао
Страшан Коледо.
Не имао ни честнице
На тог Божића.
На Божић тог мадића,
Старог Сварога.
Ни погаче бијелице
Љеба краваја,
А на белу лепу Љељу
Љелу Пољељу.
Ни на Љељу ни Пољељу.
Шћери Ладиној.
Тој Ладиној и Љељовој
Шћери Пољељи.
Ни сомуна на Радгоста
Красне преславе.
М.С.М: Пошто изплету венац одиграју по трипут коло то Плети-танац, по толико се пута изљубе сви редом кроз венац и овај, па опет одиграју три пута исто коло  певајући даље ту песму:
Пуштајте се беле руке
Беле пребеле.
Пуштајте се недржте се
Недржа вас ја.
Одржо вас силни боже
Силни Триглаве.
Ој Триглаве света Тројца
Света пресвета!
Света Тројца најсветија
И најстарија.

 

 
12.
Ђурђе, Ђурђе млат Ђурђе!
Да кој ти рече млад Ђурђе,
„Ђурђе ле Љејљу! Биљаро Љејљу!
Ђурђе ле Ђурђе! Биљаро!
Брго по мене да дојдеш,
Брго по мене Преслава,
Преслава рујна Рујевит,
И брата мојег Поревит,
Поревит брата Плавога?
Мене ми рече Велик ден.
Велик ден Триглав ден,
Триглав ден денешњи,
Да брго дојђем по тебе!
Со шума и трева по тебе,
И со све шчо живи и расте,
Шчо расте и умире.
Од Сарџе досељеника из Битољске нахије у Старој Србији земљи Албанији као што је зову.

Назад на Народно предање