Песму под бр. 1 забележио М.С. Милојевић, а 2-8 В.С. Караџић

 

 

Песме о вилама

 

 

 

1. Краљевић Марко, виле и чобан.
Гором језди Краљевићу Марко,
Гором језди а с гором беседи:
"Чарна горо пуна ти си лада
Кано срце моје што је јада,
Залуд теби твоја ладовина,
Кад у теби ладне воде нема,
Већ ја морам коња да закољем.
Да с' напијем крвце од коњица
Те да своју жећцу ја утолим."
Кад то зачу иза горе Вила
Та подвикну из грла бијела;
„Не кољ коња Краљевићу Марко?
Не кољ коња на Старој планини.
Не кољ коња непогани тела;
Већ ти пођи мало унапријед.
Сјезди Марко са Старе планине
На Виточа високог најезди,
Тамо има бунар вода ладна
Јуначкијем плећма ограђени
С девојачким косам оплетени,"
Пође Марко мало унапријед
Сјезди Марко са Старе планине
Мало ишо дуго нетрајало
Он ми нађе бунар воду ладну:
Јуначкијем плећма ограђену,
Девојачком косом оплетену.
Он ми клече да водице пије,
Ал подвикну чобан од оваца
А са Шаре високе планине:
„Не пи воде Краљевићу Марко!
Не пи воде непогани тело,
Ту су виле чедо окупале
Некрштено и не знаменовано.
Некрштено од петнајест дана,
Нит се смије нит ручице даје;
Већ ти пођи мало унапријед,
Унапредак на тог Качаника,
Па ћеш наћи бунар воду ладну.
Други бунар а друга водица:
Са јуначким плећма ограђену,
С девојачком косом оплетену."
Пође Марко мало унапредак;
Па он нађе бунар воду ладну;
Са јуначким плећма ограђену
С девојачком косом оплетену.
Клекну Марко па се напи воде;
Па беседи своме добром шари:
„Давор шаро, Давор добро моје!
Ако ли ми неуватиш Вилу,
Неуватиш Вилу Загоркињу
Оба ћу ти ока изкопати,
А све четир ноге саломити;
Те се мучи по Старој планини
И Виточу високој планини,
Као Марко без шарина свога.
Ако ли је ти уватиш шаро!
Да знаш добре и поздраво шаро!
Оба ћу ти ока позлатити
Позлатити жеженијем златом,
Накитити дробнијем бисером
Подкитити драгијем каменом,
А све четир ноге подковати
Подковати са тим белим златом.
Па се дичи мој предобри шаре!
Па се дичи по свом свету белом,
Као Марко са својим шарином"
Текер Марко речи изустио,
Мину шара са Виточ планине
Са Виточа и са Качаника,
На велику планину Плашкаву,
Ка Србичком пољу широкоме,
Ка Србичком и Средачком побро!
Како звезда преко неба ведра.
Па увати Загоркињу Вилу.
Придржа је док јој Марко дође.
Како дође Краљевићу Марко
Одма шчепа Загоркињу клету
Како ју је Марко ударио,
Са црном је земљом саставио.
Ову смо песму добили из Качаничке Црне Горе виш Скопља од Николе Јовановића зидара. Оваку и баш исту казала нам је и Перса Петровића из Срема.
Милош С. Милојевић: Ето једна и иста песма, која се једнако и пева у Срему и Старој Србији као и сјеверној Мећедонији и Тракији и т. д. А то баш показује да је свуда по тим местима један и исти народ, народ српски. Ова је песма митолошска; но овде смо је метнули што је певају овчари и овчарице свуда. Шта она означава, то ће само први зналци Славенштине објаснити

 

 
2. Путујући пјевају

Ој вишњо вишњице!
Дигни горе гране,
Испод тебе виле
Дивно коло воде,
Пред њима Радиша
Бичем росу тресе,
До две виле води
А трећој беседи:
''Пођ' за мене, вило!
Код моје ћеш мајке
У ладу седити,
Танку свилу прести
На златно вретено.''

 

 
3. Вилина посестрима
Рано рани ђевојчица
И даницу вјерну моли:
''Ој данице, ој сестрице!
''Подај мене свјетлост твоју,
''Да наресим младост моју.''
Имала је ђевојчица
Б'јелу вилу посестриму,
Која ј' л'јепо наресила;
Пером златним загладила,
И ње б'јели врат бисером,
Пак је вила покликнула
Из ње танка б'јела грла:
''О лијепе љепотице
''Ове младе ђевојчице!
''Вод' је, води, у име Бога,
''Нек ти буде у час добар!
''Л'јепи ће ти род родити,
''Кој'јем ћеш се подичити,
''Како паун златн'јем пером,
''А шеница равн'јем пољем,
''А лозица бимбер-грожђем.''

 

 
4. Јунак вилу устријели
Прођох гору, прођох другу,
Зађеде ми јасен клобук,
Стегнух коња, да ја видим,
Али вила на јасену,
Запех стр'јелу за тетиву,
Да устр'јелим б'јелу вилу,
Стаде вила заклињати:
''Не стр'јелај ме, млад јуначе!
''до три ћу ти добра дати:
''Прво ћу ти добро дати,
''Да си стиман у дружину;
''Друго ћу ти добро дати,
''Да имаш спензу небројену;
''Треће ћу ти добро дати,
''да т' је љуби љепш'од мене.'' -
''Мала т' фала, б'јела вило!
''Ја сам стиман у дружину,
''Имам спензу небројену,
''Моја ј' љуби љепш' од тебе.''
И устр'јелих б'јелу вилу.

 
5. Вила зида град
Град градила б'јела вила
Ни на небу ни на земљу,
Но на грану од облака;
На град гради троје врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћер удава;
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сједи,
Сама сједи, погледује,
Ђе се муња с громом игра,
Мила сестра су два брата,
А невјеста с два ђевера;
Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.

 
6. Мома и вила
Киша паде, медна роса у пољу,
Забрину се млада мома у двору:
''Покиснуће моје драго у пољу;
''На њему је морменевиш долама,
''Под доламом од кадифе ђечерма,
''Под ђечермом од ерира кошуља;
''У њедрима златан сахат с базима;
''Под њиме је добар коњиц нејахан.''
Ал' говори б'јела вила из горе:
''Муч', не бој се, млада мома у двору!
''Распела сам свилен чадор у пољу,
''Под чадором твоје драго заспало;
''Покрило се од самура ћурдијом,
''а по глави са злаћеном марамом.''

 
7. Преља на вилину бунару
Свилу прело злато материно,
Свилу прело, 'бришем препредало;
Кад је злату жеђца додијала,
Баци прељу под зелену јелу,
А вретено у зелену траву,
Па отиде, да водице пије;
Ал'повика њешто из бунара:
''Не пиј, злато, одовуд водице;
''овд'је вила чедо окупала,
''Да је мушко, не бих ни жалио,
''Већ је женско, не било јој живо!''

 

8. Јелен и вила
Јелен пасе по загорју траву,
За дан пасе, за други болује,
А за трећи јаде јадикује.
Питала га из горице вила:
''О јелене, шумско горско звере!
''Каква ти је голема невоља,
''Те, кад пасеш по загорју траву,
''За дан пасеш, за други болујеш,
''А за трећи јаде јадикујеш?''
Јелен вили потијо беседи:
''Сестро моја, из горице вило!
''Мене јесте велика невоља:
''Ја сам им'о моју кошутицу,
''Пак ј' отишла за гору на воду,
''Отишла је, пак ми не долази;

''Ил' је гдегод с пута залутала,
''Или су је ловци уватили,
''Или ме је са свим оставила
''И јелена другог прељубила.
''Ако буде с пута залутала,
''да Бог даде, да ме скоро нађе!
''Ако л' су је ловци уватили,
''Бог нека им моју срећу даде!
''Ако ли ме са свим оставила,
''И јелена другог прељубила,
''Да Бог да је ловци уватили!''

 

 

Назад на Народно предање