Из књиге М. С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског, осим бр. 6
Песме у којима се превасходно помињу |
Водан, Моран, Мора-ва, Давор |
Милош
С. Милојевић: Кад дођу на воду онда бацају у ову пантљика, кончића, крпица,
венце од сувог цвећа и ките. Чине онако исто скоро као што чини млада
или невеста кад је сватови воде преко какве реке. Тада она баца онај пешкир
или јаглук којим су јој и младожењи биле покривене руке при венчању, или
ако није венчана онда под именом тога младожења од себе такође мора да
баци коју пару, кум и стари сват своје кравајиће које су спремили млади,
нешто новаца и т.д. Вода се тада полива вином спремљеним за венчање, после
мећу на кравојчиће упаљене воштане свеће, па ове мећу на воду, бацају
венчиће и т.д., а и посипа се житом као и сада што се чини кад се доноси
вода за прстен. Тада се као и сада певају песме Водану и Морану сину његовом. |
|
1. |
Ој Водане
Водане, |
И твој
сине Моране! |
Немути
нам водице |
Не пушт
у њу Морице. |
Нама вода
потребна |
За прстена
венчана. |
Чиста
вода пречиста |
Љубав
чиста да нам је |
Без твог
сина Морана |
И сестрица
Морица. |
Што но
момке морају |
Од наске
их отимљу. |
Па јих
море и љубе |
У дубљине
увлаче. |
Те дубљине
студне |
И вртлоге
проклете. |
|
2. Кад
невесту воде скоро тако исто певају. |
Ој Водане
Водане, |
Црни и
зли Божоле! |
Ево теби
дарова: |
Рујна
вина црвена |
Зелен
венац младенца |
И младице
невесте. |
Шарен
јаглук везени |
Чим се
руке скривају. |
Кравој
лебац сватовски. |
Жуте свеће
воштане. |
Бела пара
венчана |
И пшеница
бјелица. |
Све сватовско
ево ти |
Сва ти
даре дајемо. |
Не пушт
сина Морана |
И невјесте
Марице |
Оне љуте
вражице. |
Што нам
момке варају |
У дубљине
одводе |
На вртлоге
на воде. |
Непушт
не пушт Морана |
Да не
мути Дибрана |
Тог Дибрана
Ибрана |
Ладно
воде Ебрана. |
Да нам
киту не носи |
У вртлоге
проклете |
Где Марице
вртлају |
Горње
људе топају |
Утопљују
и људе |
И невесте
млађане. |
|
3. |
|
Милош
С. Милојевић: Ружичало и дружичало је љубљење момака и девојака кроз венце
врбове а и лескове и тада ти постају побратими и посестриме; те за ту
годину целу гину једно за друго. Кад постају прави и вечни побратими онда
су пређе у Мачви певали ову песму, а сад и на Ружичалу или Дружичалу. |
Невен
вевен мало цвеће! |
Љељ Љељу,
Мили Боже! |
Лепо цвеће
жуто цвеће! |
Љељ Љељу!
Мили Боже! |
Неувени
наша слога, |
Неувени
наша љубов, |
Неувело
наше братство. |
Красно
братство побратимство, |
Побратимство
ка рођено. |
Докле
траје нас јунака, |
Нас јунака
љубезнијех. |
Докле
траје јарког сунца, |
Јарког
сунца Господина |
И месеца
слуге свога. |
Док недође
Давор Боже |
Давор
Боже смртни данче |
|
4. |
Ко погази
побратимство? |
Прпр њему, Давор њему! |
Свога
брата побратима, |
Прпр њему, Давор њему! |
Побратима
ка рођеног. |
Прпр њему, Давор њему! |
Ко превари
свога друга? |
Прпр њему, Давор њему! |
Свога
друга побратима |
Прпр њему, Давор њему! |
Сатрьо
га силни Љељу: |
Прпр њему, Давор њему! |
Својим
оцем страшним Богом. |
Прпр њему, Давор њему! |
Страшним
Богом Триглав Богом, |
Прпр њему, Давор њему! |
А триглавом
светом Тројицом. |
Прпр њему, Давор њему! |
Дом му
затри Прпрьруша |
Прпр њему, Давор њему! |
Страшна
сеја Давор Бога, |
Прпр њему, Давор њему! |
Посланица
Вишња Бога: |
Прпр њему, Давор њему! |
Створитеља
Држатеља |
Прпр њему, Давор њему! |
И страшнога
Рушитеља. |
Прпр њему, Давор њему! |
Од Петре Мутаповића из Црне
Баре у Мачви. |
|
5. Момак
без рода и Морава. |
С оне
стране обале |
Бела дудо
обале |
На Морави
плаовној. |
Ди девојке
платно беле |
Бела дудо
платно беле. |
На обали
плаовној. |
Ди девојке
платно беле, |
А невесте
ђерђев везу. |
Млади
момци коње трчу |
Спремају
се рату и Крајини |
Спремају
се крвавој години. |
Млади
момци говорили |
Међу собом
сетовали! |
„Дај нам
боже војевати |
Млоге
реке пребродити, |
Ал' Мораве
не бродити. |
Морава
је пловна вода |
Синоћ
момка занијела, |
А јутрос
га на брег баца. |
Нико момка
да сарани, |
Нико да
га у гроб спусти |
Нико труњу
да направи |
Нико момка
да ожали. |
Да је
момку свој бабајко |
За дан
би му гласе чуо |
За други
му долазио |
А за треће
момку дошо |
Лепо момка
саранио: |
У борове
тешке даске |
Са грмовом
поклопницом |
И грмовим
вељим крстом. |
Да је
момку своја мајка |
За дан
би му име чула |
А за други
долазила |
За трећи
би оплакала |
Оплакала
свога синка, |
Ал је
момку мајка туђа |
За годину
гласа чула |
За другу
је разабрала, |
А за трећу
на гроб дошла, |
Ал' по
момку трава никла: |
Детелина
до колена |
Чемерика
сврх човека." |
|
6. Туђа мајка |
Играли се врани коњи |
Крај Мораве на обали; |
Међу собом говорили: |
''Дај нам, Боже, војевати, |
''А Мораве не бродити; |
''Мораве је плаовита: |
''Синоћ момка занијела, |
''А јутрос га на брег баца. |
''Да ј' у момка своја мајка, |
''За дан би му гласе чула, |
''А за други разабрала, |
''А за трећи на гроб дошла; |
''Ал' ј' у момка туђа мајка, |
''За годину гласе чула, |
''А за другу разабрала, |
''А за трећу на гроб дошла: |
''Ал' по гробу трава расте: |
''Детелина до колена; |
''По њој пасу два пауна, |
''И две тице паунице, |
''И четворо паунчади; |
''Девојка им чобаница, |
''На њој кратка кабаница |
''И сребрна тканичица.'' |
Забележио Вук С. Караџић
|
